Principi javne uprave i šta to znači za građane

Jedan od ključnih zahteva za postupanje javne uprave koje propisuju Principi javne uprave jeste njena orijentisanost ka građanima i obezbeđivanje kvaliteta i dostupnosti javnih usluga.

Principi javne uprave predstavljaju okvir za ostvarivanje dobre uprave u Srbiji, posebno sa stanovišta njenog pristupanja Evropskoj uniji, budući da se u odnosu na njih prati i napredak Srbije (i drugih zemalja u našem regionu) u oblasti reforme javne uprave na putu ka članstvu u EU.

Uz upravljanje javnim finansijama, odgovornost i računopolaganje, upravljanje ljudskim resursima u upravi i upravljanje javnim politikama, pružanje usluga jedna je od glavnih oblasti ovih principa. Njima se zahteva da javna uprava mora da pruža usluge efikasno i delotvorno, što između ostalog podrazumeva takvo postupanje uprave koje svodi na minimum novac i vreme koje građani moraju da utroše u tu svrhu.

Od Srbije se u tom pogledu, između ostalog očekuje da sprovodi politiku administrativnog pojednostavljenja, da se preduzimaju mere modernizacije usluga kojima se štedi na vremenu i troškovima, kao i potrebi za fizičkim pojavljivanjem građana pred institucijama. U srži svih ovih zahteva nalazi se upravo obaveza razmene podataka iz službenih evidencija koja je počela da se primenjuje 8. juna 2016. godine, u skladu sa novim ZUP-om.

I Zaštitnik građana u Srbiji prepoznao je brojna među ovim načelima u Kodeksu dobre uprave, koji je predložen za usvajanje Narodnoj skupštini. Iako se njegovo usvajanje tek očekuje, Kodeks predstavlja smernice za razvoj dobre uprave u Srbiji, čemu znatno doprinosi i novi ZUP i razmena podataka iz službenih evidencija, koja je već počela da se primenjuje.

I Kodeks sadrži brojna pravila koja su neposredno vezana za razmenu podataka iz službenih evidencija između organa. Na primer:

 

  1. Organi i njihovi službenici ne smeju neosnovano, neracionalno i nesrazmerno da ograničavaju Vaša prava ili Vam nameću nepotrebne troškove.

 

To znači da oni ne smeju da od vas traže da dostavite podatke o kojima se vodi službena evidencija, jer to za vas predstavlja nepotreban trošak, a i neosnovano ograničavanje Vašeg prava da organ te podatke pribavi za Vas.

 

  1. Organi i njihovi službenici dužni su da Vas obaveštavaju o toku postupka u kojem ste stranka, o načinu vođenja tog postupka i načinu ostvarivanja Vaših prava i interesa. Takođe su dužni da Vas informišu o svim radnjama koje treba da preduzmete da biste ostvarili svoja prava i interese. Oni takođe moraju da se postaraju da Vama te informacije budu jasne i razumljive.

 

To znači da kada podnosite zahtev za neku uslugu kod organa javne uprave službeno lice mora da Vas, između ostalog, obavesti o Vašem novom pravu da ne obilazite sami šaltere i prikupljate dokumentaciju zbog podataka sa kojima organi već raspolažu u okviru svojih evidencija.

 

Takođe, službeno lice mora da Vam objasni i koji dokument Vam je neophodan radi identifikacije i pokretanja postupka (po pravilu, lična karta).

 

Konačno, službeno lice mora na jasan i jednostavan način da Vam objasni i koji su eventualni podaci/dokumenta koja su neophodna za ostvarenje Vašeg prava ili izvršenje usluge, a o kojima se ne vode službene evidencije. Takva dokumenta ćete morati sami da dostavite (npr. lekarsku dokumentaciju).

 

  1. Organi i njihovi službenici su dužni da posebno vode računa o zaštiti Vaših ličnih podataka kada vode upravne postupke (tj. ne smeju da ih koriste u nelegitimne svrhe, da ih dostavljaju neovlašćenim osobama ili takvim osobama omogućavaju uvid u njih).

 

To znači da nemate razloga za brigu da će Vaši podaci koje organi razmene po službenoj dužnosti biti na bilo koji način zloupotrebljeni. Po važećim propisima, zloupotreba ličnih podataka predstavlja ozbiljan prestup, za koji su propisane odgovarajuće sankcije (novčane kazne). O primeni tih pravila stara se Poverenik za informacije od javnog značaja i zaštitu podataka o ličnosti.