Najčešća pitanja

Šta predstavlja razmena podataka?

Od 8. juna počela je razmena podataka iz službenih evidencija koje vode ministarstva, Agencija za privredne registre, Republički geodetski zavod, Centralni registar socijalnog osiguranja i drugi. Ona se odnosi na podatke sadržane u službenim evidencijama, a ne na dokumenta.

To znači da građani više ne moraju da pribavljaju dokumenta sa tim podacima od organa, već se ti podaci direktno pribavljaju kroz službenu komunikaciju između organa. U službene evidencije spadaju matične knjige (rođenih, umrlih, venčanih), knjiga državljana, evidencija o prebivalištu, katastar nepokretnosti, evidencija privrednih subjekata, evidencije o statusu zaposlenosti ili nezaposlenosti itd.

Podaci iz tih evidencija uglavnom se izdaju građanima u vidu uverenja, izvoda i sl. i u tim slučajevima govorimo o dokumentima, a ne o podacima.

Šta ako već imam neki potreban dokument?

Zakon o opštem upravnom postupku izričito navodi da ukoliko građanin kod sebe ima već, na primer, Izvod iz matične knjige rođenih, moći će da ga priloži uz ostalu dokumentaciju, ako to izričito zatraži.

Takođe, stranka može da izjavi da će pribaviti samo pojedine, a ne sve lične podatke, a tada i dalje ostaje obaveza organa da prikupi podatke koji nedostaju.

 

Šta mogu da uradim ukoliko mi službenik zatraži uverenje (izvod iz matične knjige, državljanstvo, prebivalište…) koje sadrži podatak koji postoji u službenoj evidenciji?

U skladu sa odredbama Zakona, organ je dužan da razmenjuje podatke o ličnosti koji se nalaze u službenim evidencijama i, ukoliko Vam službenik takav podatak zatraži, postupa suprotno normama Zakona.

U toj situaciji, organ je dužan da Vas upozna sa mehanizmom koji je uspostavio za prijem pritužba na rad svojih službenika.Za neke postupke je i dalje potrebno izvaditi neko uverenje jer javna isprava potreban podatak ne sadrži, npr. o srodstvu, koji je deo Izvoda iz matične knjige rođenih, ali ne i lične karte.

U slučaju da je potreban dokument koji sadrži neke „dodatne podatke“ isti će pribaviti organ uprave, a ne stranka. Ukoliko se tako ne desi, imate pravo da podnesete prekršajnu prijavu Prekršajnom sudu koja nosi novčane kazne odgovornom službeniku i do 50.000 dinara.

Da li su ukinute takse od 8. juna?

Ne. ZUP ne zadire u oblast naplate taksi koji se uređuje Zakonom o republičkim administrativnim taksama. ZUP je propisao besplatnu razmenu podataka, a to znači da organi između sebe apsolutno besplatno razmenjuju podatke vitalne za ostvarivanje prava građana, a koje se nalaze u službenim evidencijama.

Podatak u velikoj meri može biti u vidu odgovora „da“ ili „ne“ (na primer „da, lice ima nekretninu“), a informacija, koja predstavlja funkcionalni skup podataka za koji je potrebno vreme da se izradi (na primer opis nekretnine, vlasnička struktura itd) u vidu uverenja, izvoda ili dr. ima propisanu republičku administrativnu taksu. Ukoliko je građaninu potreban neki dokument, ipak mora da plati taksu za njegovo izdavanje.

Postupci postaju jeftiniji za onoliko dokumenta za koliko službenici razmene podatke. To ne znači da će svaki upravni postupak biti potpuno besplatan. Na primer, kada građanin hoće da izvadi novu ličnu kartu, moraće da plati naknadu za obrazac i za troškove tehničke izrade, ali više neće plaćati taksu ua izdavanje Izvoda iz matične knjige rođenih ili Uverenja o državljanstvu, jer takav dokument neće morati da priloži uz zahtev.

Da li mi je za ostvarenje dečijeg dodatka potrebna samo lična karta?

Kada je reč o ostvarivanju prava na dečji dodataka do 8. juna bili su potrebni podaci iz 10 dokumenata, a sada je neophodno doneti, pored popunjenog zahteva, ličnu kartu i zdravstvenu knjižicu.

Sve ostalo organ treba da pribavi sam. Međutim, i u ovom slučaju treba naglasiti da su organu možda potrebni podaci za odlučivanje o određenim činjenicama koje se ne nalaze u službenim evidencijama i tada će stranke morati da dostave takav podatak.

Zašto razmena još nije zaživela svuda?

Svaka lokalna samouprava je specifična po svojim kapacitetima, stanju, strukturi, geografskom položaju itd. Samim tim, nekima pripreme nisu ni bile potrebne jer su već vršile razmenu podataka (pogledajte Primere dobre prakse – hiperlinkovati na sajtu) a neki ni posle 8. juna nisu započeli proces.

Ministarstvo očekuje od građana da svoje pravo traži od službenika javne uprave jer jedino na taj način možemo svi biti kontrolori primene Zakona. Građani Srbije zaslužuju dobru upravu.

 

Da li od tehničke opremljenosti uprave zavisi da li će mi tražiti podatak?

Apsolutno ne. Zakon nije obavezao organe da razmenu sprovode elektronskim putem, već na način koji odgovara potrebama i kapacitetima lokalnih samouprava. Obaveza razmene podataka nije posledica uvođenja eUprave u Srbiji, već je reč o obavezivanju uprave da nađe način da uslužuje građanima i istovremno uprosti postupke.