Најчешћа питања

Шта представља размена података?

Од 8. јуна почела је размена података из службених евиденција које воде министарства, Агенција за привредне регистре, Републички геодетски завод, Централни регистар социјалног осигурања и други. Она се односи на податке садржане у службеним евиденцијама, а не на документа.

То значи да грађани више не морају да прибављају документа са тим подацима од органа, већ се ти подаци директно прибављају кроз службену комуникацију између органа. У службене евиденције спадају матичне књиге (рођених, умрлих, венчаних), књига држављана, евиденција о пребивалишту, катастар непокретности, евиденција привредних субјеката, евиденције о статусу запослености или незапослености итд.

Подаци из тих евиденција углавном се издају грађанима у виду уверења, извода и сл. и у тим случајевима говоримо о документима, а не о подацима.

Шта ако већ имам неки потребан документ?

Закон о општем управном поступку изричито наводи да уколико грађанин код себе има већ, на пример, Извод из матичне књиге рођених, моћи ће да га приложи уз осталу документацију, ако то изричито затражи.

Такође, странка може да изјави да ће прибавити само поједине, а не све личне податке, а тада и даље остаје обавеза органа да прикупи податке који недостају.

 

Шта могу да урадим уколико ми службеник затражи уверење (крштеницу, држављанство, пребивалиште…) које садржи податак који постоји у службеној евиденцији?

У складу са одредбама Закона, орган је дужан да размењује податке о личности који се налазе у службеним евиденцијама и, уколико Вам службеник такав податак затражи, поступа супротно нормама Закона.

У тој ситуацији, орган је дужан да Вас упозна са механизмом који је успоставио за пријем притужба на рад својих службеника.За неке поступке је и даље потребно извадити неко уверење јер јавна исправа потребан податак не садржи, нпр. о сродству, који је део Извода из матичне књиге рођених, али не и личне карте.

У случају да је потребан документ који садржи неке „додатне податке“ исти ће прибавити орган управе, а не странка. Уколико се тако не деси, имате право да поднесете прекршајну пријаву Прекршајном суду која носи новчане казне одговорном службенику и до 50.000 динара.

Да ли су укинуте таксе од 8. јуна?

Не. ЗУП не задире у област наплате такси који се уређује Законом о републичким административним таксама. ЗУП је прописао бесплатну размену података, а то значи да органи између себе апсолутно бесплатно размењују податке виталне за остваривање права грађана, а које се налазе у службеним евиденцијама.

Податак у великој мери може бити у виду одговора „да“ или „не“ (на пример „да, лице има некретнину“), а информација, која представља функционални скуп података за који је потребно време да се изради (на пример опис некретнине, власничка структура итд) у виду уверења, извода или др. има прописану републичку административну таксу. Уколико је грађанину потребан неки документ, ипак мора да плати таксу за његово издавање.

Поступци постају јефтинији за онолико документа за колико службеници размене податке. То не значи да ће сваки управни поступак бити потпуно бесплатан. На пример, када грађанин хоће да извади нову личну карту, мораће да плати накнаду за образац и за трошкове техничке израде, али више неће плаћати таксу уа издавање Извода из матичне књиге рођених или Уверења о држављанству, јер такав документ неће морати да приложи уз захтев.

Да ли ми је за остварење дечијег додатка потребна само лична карта?

Када је реч о остваривању права на дечји додатака до 8. јуна били су потребни подаци из 10 докумената, а сада је неопходно донети, поред попуњеног захтева, личну карту и здравствену књижицу.

Све остало орган треба да прибави сам. Међутим, и у овом случају треба нагласити да су органу можда потребни подаци за одлучивање о одређеним чињеницама које се не налазе у службеним евиденцијама и тада ће странке морати да доставе такав податак.

Зашто размена још није заживела свуда?

Свака локална самоуправа је специфична по својим капацитетима, стању, структури, географском положају итд. Самим тим, некима припреме нису ни биле потребне јер су већ вршиле размену података (погледајте Примере добре праксе – хиперлинковати на сајту) а неки ни после 8. јуна нису започели процес.

Министарство очекује од грађана да своје право тражи од службеника јавне управе јер једино на тај начин можемо сви бити контролори примене Закона. Грађани Србије заслужују добру управу.

 

Да ли од техничке опремљености управе зависи да ли ће ми тражити податак?

Апсолутно не. Закон није обавезао органе да размену спроводе електронским путем, већ на начин који одговара потребама и капацитетима локалних самоуправа. Обавеза размене података није последица увођења еУправе у Србији, већ је реч о обавезивању управе да нађе начин да услужује грађанима и истовремно упрости поступке.