Сајт „Добра управа“ намењен је праћењу примене обавезе размене података из службених евиденција између органа јавне управе. Размена података дефинисана је Законом о општем управном поступку (ЗУП).

Грађани Србије имају ПРАВО на ефикасну и одговорну јавну управу а управа има ОБАВЕЗУ да на потребе грађана одговори.

Размена података не значи да су управни поступци за грађане постали бесплатни. Приликом подношења захтева, грађани и даље плаћају административне таксе за потребе поступка (на пример, уколико подносе захтев за издавање пасоша јер се за издавање путне исправе плаћа се накнада, која обухвата цену обрасца путне исправе и трошкове техничке израде, као и трошкове достављања, ако се достављање путне исправе врши преко дипломатског или конзуларног представништва Републике Србије).

Уколико грађани користе своје право да орган по службеној дужности за њих прикупља податке о којима се води службена евиденција, укупни трошак услуге биће нижи јер се у том случају не плаћају административне таксе за издавање других уверења и потврда потребних за ту услугу (на пример, ако орган прикупља податке из матичне књиге рођених, грађани неће плаћати таксу за издавање извода из матичне књиге рођених, што аутоматски снижава укупне трошкове услуге).

У службене евиденције спадају матичне књиге (рођених, умрлих, венчаних), књига држављана, евиденција о пребивалишту, катастар непокретности, евиденција привредних субјеката, евиденције о статусу запослености или незапослености и друго.

Највећи имаоци ових података су следеће институције су:

  1. Министарство унутрашњих послова (пребивалиште грађана, саобраћајне и возачке дозволе, држављанство…)
  2. Агенција за привредне регистре (подаци о привредним субјектима)
  3. Министарство државне управе и локалне самоуправе (матичне књиге рођених, венчаних, умрлих)
  4. Централни регистар обавезног социјалног осигурања (подаци о осигураницима)
  5. Пореска управа (подаци о пореским обвезницима)
  6. Републички геодетски завод (подаци о непокретности и власницима)

Између органа се размењују подаци садржани у службеним евиденцијама, а не документи. То значи да грађани више не морају да прибављају документе са тим подацима на разним шалтерима, већ се ти подаци директно прибављају кроз службену комуникацију између органа.

Самим тим што више неће прибављати разне изводе и уверења, грађани ће уштедети свој новац и своје време Убудуће ће се плаћати само трошкови оне услуге за коју се предаје захтев (на пример, трошкови издавања пасоша).

Ово су примери неких података о којима се води службена евиденција које од 8. jуна 2016. године грађани више не морају сами да прикупљају, нити службеници управе могу да траже од грађана те податке:

  1. извод из матичних књига (рођених, венчаних, умрлих)
  2. уверење о држављанству
  3. потврда о пребивалишту
  4. потврда о статусу запослености / незапослености
  5. потврда о пријави на обавезно социјално осигурање
  6. уверење да нема неизмирених пореских обавеза
  7. потврде о регистрацији (нпр. о регистрацији предузећа, удружења, предузетника, итд.)

Размена података и нови закон велики су корак ка доброј управи у Републици Србији. Како би се наставила реформа управе предвиђена је и индивидуална одговорност службеника која подразумева прекршајне казне од пет до педесет хиљада динара уколико се не поступа у складу са одредбама закона.

Од огромног је значаја активна укљученост грађана у надзор над применом закона.

Министарство државне управе и локалне самоуправе позива грађане Србије да:

  1. захтевају информације од органа јавне управе у којем предају захтев;
  2. прате сајт „Добра управа“;
  3. пишу на e-адресу dobrauprava@gov.rs ;
  4. попуне онлајн анкету на сајту „Добра управа“ и тако нам дају повратну информацију о примени закона.

Принципи јавне управе и шта то значи за грађане

Један од кључних захтева за поступање јавне управе које прописују Принципи јавне управе јесте њена оријентисаност ка грађанима и обезбеђивање квалитета и доступности јавних услуга. Принципи јавне управе представљају оквир за остваривање добре управе у Србији, посебно са становишта њеног приступања Европској унији, будући да се у односу на њих прати и напредак Србије (и других земаља у нашем региону) у области реформе јавне управе на путу ка чланству у ЕУ. Детаљније…